Na osnovu člana 89. stav 4. i člana 91. stav 3. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, broj 18/10),

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, donosi

 

PRAVILNIK

O MERAMA ZA SPREČAVANJE ŠTETE OD DIVLJAČI, ŠTETE NA DIVLJAČI I POSTUPKU I NAČINU UTVRĐIVANJA ŠTETE

 

(objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 2/12)

 

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju mere za sprečavanje štete od divljači, mere za sprečavanje štete na divljači, kao i postupak i način utvrđivanja štete od divljači i štete na divljači.

Član 2.

Pojedini  izrazi  upotrebljeni  u  ovom  pravilniku  imaju  sledeće
značenje:

1) divljač obuhvata određene vrste divljih sisara i ptica koje su zaštićene lovostajem;

2) vlasnik i korisnik imovine je vlasnik i korisnik zemljišta, voda i šuma na kojima se lovište nalazi i imovine na tim površinama, kao i vlasnik i korisnik površina van lovišta na kojima se divljač nalazi i imovine na tim površinama;

3) šteta od divljači je šteta koju divljač može da prouzrokuje ljudima ili imovini na zemljištu, vodama i šumama na kojima se lovište nalazi, kao i površinama van lovišta na kojima se nalazi divljač;

4) šteta na divljači je šteta koju pravno i fizičko lice i/ili divljač prouzrokuje na divljači, kao i šteta koja nastane kao posledica elementarnih nepogoda (poplava, zemljotres, suša, požar).

Član 3.

U  lovištu  se  preduzimaju  sledeće  mere  za  sprečavanje  štete  od
divljači:

1) održavanje brojnog stanja divljači do optimalne brojnosti utvrđene planskim dokumentom;

2) podizanje i redovno održavanje polja za divljač i remiza za divljač setvom i sadnjom biljnih vrsta koje privlače divljač, u delovima lovišta udaljenim od površina na kojima divljač prouzrokuje ili može da prouzrokuje štetu, u skladu sa planskim dokumentom;

3)podizanje  i  održavanje  lovno-tehničkih  objekata  za  osmatranje i lov (visoke i niske čeke) na odgovarajućim mestima radi podizanja stepena zaštite imovine od divljači;

4) obezbeđivanje dovoljne količine hrane i vode u lovištu tokom lovne godine za sve vrste divljači u lovištu, a naročito za vreme zimskog perioda i elementarnih nepogoda, u vreme neposredno pre setve i sadnje, kao i u vreme dozrevanja useva i plodova, u skladu sa planskim dokumentom;

5) pružanje pomoći i informacija vlasnicima i korisnicima imovine u pogledu zaštite života i zdravlja ljudi i imovine od divljači, kao i izbora određenih poljoprivrednih kultura za setvu, odnosno sadnju i nabavke sredstava za sprečavanje šteta od divljači, obaveštavanjem putem sredstava javnog informisanja, oglašavanjem na lokalnim oglasnim tablama i na drugi način;

6) podnošenje zahteva upravljaču puta za postavljanje saobraćajnih znakova ograničenja brzine kretanja i „divljač na putu” na svim javnim saobraćajnicama na kojima postoji mogućnost nastanka štete od divljači u lovištu, na površinama van lovišta, kao i na nelovnim površinama, radi sprečavanja štete od divljači na vozilu;

7) druge mere od značaja za zaštitu imovine od divljači.

 

Član 4.

Vlasnik i korisnik imovine, radi sprečavanja štete od divljači, redovno kontroliše stanje svoje imovine i organizuje njenu zaštitu i čuvanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo i odredbama ovog pravilnika, i to:

1) zaštitom povrtnjaka, rasadnika, voćnjaka, plantažnih zasada i vinograda na način koji sprečava prolaz dlakave divljači;

2) prilagođavanjem izbora biljne kulture koju zasejava ili sadi prirodnom okruženju koje se nalazi oko poljoprivredne površine koju obrađuje, na način da se izbegnu ili u najvećoj meri smanje mogući rizici od šteta od divljači;

3) uklanjanjem useva i plodova sa površina u lovištu i u neposrednoj blizini lovišta u agrotehničkom roku;

4) korišćenjem mehaničkih i hemijskih sredstava (repelenata) koja odbijaju divljač od useva, zasada i mladih stabala i to na način propisan pisanim uputstvom proizvođača;

5) vezivanjem pasa pored useva;

6) korišćenjem vidljivih plašila, svetlosnih i zvučnih uređaja;

7) kontrolisanim   spaljivanjem   materijala   čiji   dim   i   gasovi

odbijaju divljač;

8) postavljanjem elektroograda (elektropastira);

9) korišćenjem   mehaničkih   sredstava   za   pojedinačnu   zaštitu stabala voćaka i drugih sadnica (alufolija, metalne trake, plastične trake, plastična folija, plastični ili papirnati džakovi, šiblje, kukuruzovina i drugi materijali);

10)  čuvanjem  domaćih  životinja  uz  stalno  prisustvo  pastira  i pasa čuvara;

11) zatvaranjem domaćih životinja u toku noći u obore izgrađene na način da se onemogući ulazak bilo koje vrste divljači koja prouzrokuje, odnosno može da prouzrokuje štetu na domaćim životinjama;

12) sprovođenjem ostalih mera zaštite.

Član 5.

U  lovištu  se  preduzimaju  sledeće  mere  za  sprečavanje  štete  na divljači:

1) održavanje brojnog stanja divljači u lovištu do optimalne brojnosti utvrđene planskim dokumentom;

2) zaštita divljači od nezakonitog lova;

3) zaštita divljači od dlakavih i pernatih predatora (grabljivica) koji se povremeno ili stalno nalaze u lovištu;

4) zaštita divljači od utapanja na vodenim površinama (kanali, akumulacije, jezera ili obale vodotoka);

5) zaštita divljači u kopnenom, vodnom i vazdušnom saobraćaju;

6) zaštita   divljači   od   sredstava   za   zaštitu   bilja   i   drugih hemijskih sredstava;

7) zaštita divljači u slučaju elementarnih nepogoda;

8) kontrola  određenog  lovačkog  oružja  i   odgovarajuće  lovačke municije koja se koristi u toku organizovanja i izvođenja lova, kao i zaštita divljači u toku organizovanja i izvođenja lova;

9) podizanje  i  održavanje  lovno-tehničkih  objekata  za  osmatranje i lov (visoke i niske čeke) na odgovarajućim mestima radi podizanja stepena zaštite divljači;

10) sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti divljači;

11) obezbeđivanje   dovoljne   količine   hrane   i   vode   u   lovištu tokom lovne godine za sve vrste divljači u lovištu, a naročito za vreme suše, zimskog perioda i elementarnih nepogoda, u vreme neposredno pre setve i sadnje, kao i u vreme dozrevanja useva i plodova;

12) podnošenje zahteva upravljaču puta za postavljanje saobraćajnih znakova ograničenja brzine kretanja i „divljač na putu” na svim javnim saobraćajnicama na kojima postoji mogućnost nastanka štete na divljači u lovištu, na površinama van lovišta, kao i na površinama koje predstavljaju nelovne površine, radi sprečavanja štete na divljači od vozila;

13) druge mere od značaja za zaštitu divljači.

Član 6.

Radi  sprečavanja  šteta  na  divljači  od  utapanja,  preduzimaju  se
sledeće mere:

1) otvoreni kanali, akumulacije, jezera ili obale vodotoka oblažu se zaštitnom oblogom koja je izrađena od materijala i postavljena na način koji ne ugrožava život i zdravlje divljači i koja se postavlja na osnovu prethodne saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove lovstva;

2) obezbeđuje se izgradnja i održavanje prelaza za divljač minimalne širine 8 m (ekološki prelaz ili višenamenski most), koji omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljači, koji su celom dužinom ograđeni providnom ogradom (farmersko pletivo ili drugi slični materijal) minimalne visine 1,4 m koja sprečava pad divljači, pri čemu je gornja površina prelaza rastresita i duboka 30 cm, kako bi se omogućio spontani rast trava i žbunastih vrsta biljaka, a minimalno rastojanje između prelaza 1,5 km;

3) obezbeđuje se da se divljač ne lovi na prelazu i u zoni od najmanje 500 m od prelaza iz tačke 2) ovog člana.

Član 7.

Radi sprečavanja štete na divljači obezbeđuje se da se žetva i košenje obavljaju poljoprivrednim mašinama koje imaju ugrađene elektronske ili mehaničke uređaje za otkrivanje, plašenje i/ili isterivanje divljači.

Član 8.

Šteta od divljači utvrđuje se tako što korisnik lovišta u kome je nastala šteta od divljači bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema zahteva za naknadu štete, obrazuje tročlanu stručnu komisiju za utvrđivanje uzroka štete i procenu vrednosti pričinjene štete (u daljem tekstu: Komisija).

U slučaju sumnje da je štetu prouzrokovao vuk na teritoriji na kojoj je lovostajem zaštićen, jedan član Komisije je lovni inspektor.

Komisija bez odlaganja, a najkasnije u roku od 12 sati pre planiranog početka uviđaja obaveštava podnosioca zahteva za naknadu štete i lovnog inspektora o vremenu i mestu vršenja uviđaja.

Komisija sprovodi uviđaj u roku od 24 sata od njenog obrazovanja. O   sprovedenom   uviđaju   sačinjava   se   zapisnik,   koji   naročito sadrži:  ime  i  prezime  podnosioca  zahteva  za  naknadu  štete,  mesto  i  način nastanka štete, znakove koji ukazuju da je šteta nastala od određene vrste divljači, mere za sprečavanje štete od divljači koje su preduzete pre nastanka štete, procenu nastale štete, primedbe podnosioca zahteva za naknadu štete, datum, vreme i mesto sačinjavanja zapisnika, ime, prezime i potpis članova Komisije i potpis podnosioca zahteva za naknadu štete, odnosno dokaz da je uredno obavešten o uviđaju.

Zapisnik iz stava 5. ovog člana sačinjava se u tri primerka, od kojih se jedan dostavlja podnosiocu zahteva za naknadu štete, a jedan lovnom inspektoru.

Član 9.

Šteta na divljači utvrđuje se tako što lice koje obavlja stručne ili lovočuvarske poslove u lovištu bez odlaganja obaveštava nadležnog lovnog inspektora, koji preduzima mere za utvrđivanje štete u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo.

Član 10.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Uputstvo o sprovođenju mera za sprečavanje šteta koje divljač može pričiniti imovini i ljudima („Službeni glasnik RS”, broj 33/94).

Član 11.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

U Beogradu, 16. decembra 2011. godine

MINISTAR

Dušan Petrović



© 2004 Lovački savez Srbije