BELA PALANKA
03. januar, 2013. godine

SILUGATA

Održan XI Sabor lovaca u Beloj Palanci

Lovci na okupu

Tradicionalni Sabor lovaca "Silugata 2013", jedan je od najznačajnijih i najmasovnijih manifestacija koja se organizuje na teritoriji opštine Bela Palanka. XI Sabor po redu, bio je izuzetno posećen. U grupnom lovu na vuka, šakala i lisicu uzelo je učešće preko 800 stotina lovaca iz gotovo svih lovačkih udruženja u Srbiji ali i uz učešće lovac iz inostranstva, Austrije, Italije, Nemačke i Bugarske. Manifestaciju je otvorio presednik Skupštine LSS, Marko Tica, a predsednik Lovačkog udruženja "Jastreb" Bela Palanka, Dušan Jovanović, dao je neophodna uputstva i upozorio na mere preventive u pogledu bezbednosti.

Sabor

Grupni lov vuka se odvijao po unapred određenom planu. Lovci su raspoređeni na karakteristična mesta vučjih prelaza ili mesta gde bi mogli da se pojave. Jedan broj mlađih lovaca je bio u pogonu, a najveći entuzijasti su već oko pet časova ujutru bili raspoređeni na mestima gde se vuk izrazito i često pojavljuje i gde je već ranije bio odstreljivan. Vremenske prilike su bile, lovačkim rečnikom kazano "mekane". Toplo jutro i blagi povetarac nisu ukazivali da je ovaj dan pogodan za lov vuka. " Vuk se lovi kada je vučje vreme", rekao je predsednik LU, Dušan Jovanović. Vukovi su pokrenuti i na njih se pucalo, bez obzira što je rastojanje bilo veliko (400-500 m). Interesantno je da su upravo na vučjem terenu odstreljena tri šakala, što je i konačni rezultat ovog grupnog lova.

Kohabitacija

Bila je to isto tako potvrda da šakali i vukovi dele isto stanište i da su pronašli "recept za kohabitaciju", obzirom da su obe vrste grabljivice i predatori, a većim delom i konkurenti u pogledu plena. Poznato je da literatura beleži odsustvo šakala u predelima gde ima vukova. Ovde na obroncima Rinjskih i Svrljiških planina, očigledno ove vrste opstaju zajedno. Procenjuje se da je u ovom lovištu stalno nastanjeno tridesetak vukova, čiji broj iz godine u godinu varira. Viđaju se i u neposrednoj blizini naseljenih mesta, pričinjavaju i znatne štete kako na stoci, tako i na psima, prvenstveno lovačkim, što lovce ovoga kraja izuzetno pogađa. Broj šakala je u usponu i sada je već evidentan uticaj na sitnu divljač. Tako na području njihovog areala, u okviru ovog lovišta, evidentno je slabiji ulov zeca i poljske jarebice koje je sve manje iako se ne lovi. Nekoliko jata jarebice kamenjarke, koja obitavaju u jednom delu lovišta su osetno smanjena, tako da u ovom zimskom periodu, broji svega pet do šest jedinki. Pretpostavlja se da je glavni uzročnik ovog negativnog, opadajućeg trenda upravo šakal.

Prijem i predavanje

Manifestacija je imala i svoj nelovni, edukativni i kulturni karakter. Na prijemu kod predsednika opštine prethodnog dana, uz prisustvo brojnih gostiju, predsednik LSS, prof. dr Zoran Popović je održao predavanje u vezi najznačajnijih problema sa kojima se lovstvo Srbije susreće u pogledu gazdovanja lovištima, sa posebnim akcentom na kretanje brojnosti glavnih gajenih vrsta divljači. Na prijemu kod predsednika opštine prisustvovali su i Zoran Aleksić, član UO LSS i ujedno predsednik LU "Ponišavlje" iz Pirota, kao i Zlatko Rašić, predsednik Južnog lovnog regiona i ujedno predsednik lovačkog udruženja "Dr Milenko Hadžić" u Svrljigu. Zajedno sa lovačkim udruženjem domaćinom, ova dva lovačka udruženja, obzirom da su komšije i da se graniče, predstavljaju primer kako treba da se odvija saradnja susednih udruženja.

Druženje

Posle održanog lova, svečani lovački ručak je održan u objektu "Divljana", gde su uručene zahvalnice najboljima. Predsednik opštine Bela Palanka je pozdravio sve prisutne i uputio reči pohvale Lovačkom udruženju "Jastreb" i svim učesnicima za dobru organizaciju. Završnu reč je u ime LSS održao predsednik Skupštine, Marko Tica, koji je simbolično zatvorio XI po redu, i ovoga puta uspešnu lovačku manifestaciju.

Najstariji živi stvor na Balkanu

Najstariji živi stvor na Balkanu je po priči Belopalančana zavetni hrast. Star je više od hiljadu godina. Posađen je dok je ovim prostorima vladao makednoski car Samuilo. Zavetni hrast je svedok burnih istorijskih događaja. U prečniku ima preko tri metra, a nalazi se u selu Divljana, pet kilometara od Bele Palanke.

Vrsta koja nestaje

Jedna od retkih preostalih populacija jarebice kamenjarke je upravo ovde, u podnožju planine, odnosno vrha Silugata. Lovci ulažu velike napore da sačuvaju preostala jata. Prema ovdašnjim iskustvima, jedina mera koja daje rezultate je redovna zimska prihrana lomljenim žitom, plevom, prosom i sirkom. Improvizovana hranilišta, kao što je ovo na slici (vidi sliku iznad) kamnjarke pohode i ona se stalno dopunjavaju novim količinama kvalitetne hrane. Lovci se nadaju da će ovu visoko ugroženu vrstu koja nestaje iz naših lovišta, uspeti da održe, iako su jata iz godine u godinu sve manja i manja.

 

LSS PRess

© 2004 Lovački savez Srbije
Lovački savez Srbije
ul. Alekse Nenadovića br. 19-23/II
11000 Beograd
tel.: (011) 3442- 467
fax: (011) 3442- 477

Bela Palanka (Remesiana)

Već 2300 godina postoji urbano naselje na području Bele Palanke (pored Ćuprije i Niša), tada poznato pod imenom Remesiana i predstavlja jedno od najstarijih naseljenih mesta u Srbiji. Manifestacija prepoznatljiva po svom kulturo istorijskom sadržaju (osim predavanja sa aktuelnim temama iz oblasti lovstva), upoznaje lovce sa znamenitostima i bogatim kulturno istorijskim nasleđem ovog kraja. Lovci su posetili Lapidarijum koji potiče iz doba Rimske imperije, o čemu govore brojni materijalni dokazi i arheološka nalazišta u Beloj Palanci. Tu je i počasni spomenik posvećen Caru Septemiju Severu i njegovom sinu Karakali, koji su vladali 202 godine. U Remezijani, u Beloj Palanci, nije slučajno rođen prvi episkop, misionar i pisac, tvorac čuvene crkvene himne "Te Deum Laudeamus" - "Tebe Boga hvalimo", Niketa Remezijanski. U okolini su manastiri posvećeni Sv. Dimitriju, Sv. ocu Nikoli i Uspenju presvete Bogorodice.
Najbolji promoter ovih vrednosti belopalanačkog kraja je predsednik lovačkog udruženja, na šta su lovci posebno ponosni. Poznato je da se predsednik Dušan Jovanović već duže vreme bavi publicistikom i poezijom. Autor je brojnih radova, brošura i knjiga vezanih za prirodu i kulturno istorijsku baštinu Bele Palanke, kao i zbirke poezije.

Čeka za vuka

Lovačko udruženje Jastreb iz Bele Palanke u lovno turističkoj ponudi organizuje i lov na vuka čekanjem. Takozvana topla čeka, iz koje su već odstreljivani izuzetno krupni primerci, postavljena je na pogodnom mestu, sa još nekoliko ovakvih objekata. Tako se uz usmereno prihranjivanje i organizovana mrciništa, povećava se i verovatnoća ulova ove aktraktivne vrste divljači (vidi sliku iznad).

Lovački vremeplov

Polovinom XIX veka, na Suvoj Planini lovio je Janko Damnjanović zvani Mečkar, poznati lovac koji je odstrelio 42 medveda. Kralj Milan je više puta lovio sa njim po Suvoj Planini. Prilikom boravka u Beloj Palanci, Kralj je odsedao u gostima kod Janka i tada je boravio upravo u ovoj kući, koja je do detalja autentično sačuvana iz tog vremena, (vidi sliku iznad).

 

 

 

 

 

 

 

Lovački savez Srbije

Sabori lovaca