Reagovanja
avgust 2015. godine

 

IZMEĐU ISTINSKE BRIGE
ZA DIVLJAČ I PRIRODU
I
PROPAGANDE

 

DOK NA GRANICI SA MAĐARSKOM NIČE ŽIČANI ZID, ONI OPTUŽUJU LOVCE

 

Kako mnoga udruženja za zaštitu životinja pričaju "lovačke priče"

 

Poslednjih dana u pisanim medijima se pojavljuju napisi u kojima se navode netačni podaci o enormnom broju odstreljenih zaštićenih vrsta ptica. 

Nećemo pominjati te senzacionalističke  podatke, ali je navođenje brojki od kojih bi se moglo zavrteti u glavi čitaocima, zapravo paušalno osuđivanje čitavog niza pojedinaca i institucija, od lovaca, lovačkih organizacija, inspekcijskih službi različitih provenijencija, pa sve do policijskih i  carinskih organa i službi. Zagovornici  teorije po kojoj se zaštićene vrste ptica neometano odstreljuju i transportuju  preko granice radi nelegalne trgovine, se oslanjaju na neproverene podatke i šire paniku bez obzira na posledice, braneći navedene neistinitosti svojim nastojanjima da se zaštite životinje, te da se pojedine vrste ptica stave pod lovostaj tokom cele godine. 

Istini treba pogledati u oči i ponoviti naučno potvrđenu sentencu, da lov nije uzrok ugroženosti i smanjenja brojnosti nijedne lovne vrste, koliko god da je to teško da razumeju radikalni pobornici zaštite životinja.

Protivnike očuvanja životinjskih vrsta bi svi mi trebali potražiti na drugoj strani. Proizvoljna i prekomerna upotreba pesticida i herbicida u poljoprivredi je uzrokovala više štete brojnim vrstama ptica i drugih životinja, kao i ljudima, ali je ovo izgleda tema o kojoj se malo priča. 

Kad god neko ne želi naučno da potkrepi i analizira svoje navode ili ukaže na stručnu argumentaciju sa tačnim navođenjem i podataka i izvora podataka, ili kada neko poželi da sakrije prave krivce za stradanje prirode, osuđuje  lovce, koji služe povremeno kao dežurni krivci.

Kada bi toliko energije uložili u afirmaciju korišćenja plašilica na poljoprivrednim mašinama, sačuvali bi podmladak, jaja i gnezda mnogih ptica. Kada bi pokrenuli akcije pošumljavanja, podizanja remiza za zaštitu i ishranu životinja, obogatili bi prirodu i pomogli divljim životinjama da prežive u uslovima kultivisane prirode, koju je uzurpirao savremeni čovek željan profita. Kada bi organizovali prihranu životinja u zimskom periodu, dok su oskudni izvori hrane u slobodnoj prirodi, učinili bi mnogo više za divlje životinje.  

Kada bi samo jednom rečju upozorili javnost na činjenicu da će žičani zid koji niče na granici Mađarske i Srbije ugroziti životinjske vrste, smanjiti veličinu njihovih staništa, promeniti način ishrane i kretanja, čime će možda i životno ugroziti opstanak nekih vrsta, jer životinje ne znaju za granice, učinili bi mnogo za očuvanje životinjskih  vrsta. 

Jedina granica koju priznajemo jeste granica između lovaca, koji se pridržavaju pravila i etike lova sa jedne strane, i lovokradica i krivolovaca sa druge strane, koji su predmet osude u svakoj lovačkoj organizaciji, jer se bave nezakonitim lovom, za koji su zakonom predviđene odgovarajuće kazne, koje bi mogle biti još oštrije. 

Molimo vas da i vi nešto uradite kako bi divljač u  slobodnoj prirodi imala bolje uslove za opstanak. 

Pisanje senzacionalističkih tekstova koji obiluju neistinama neće popraviti stanište, niti će nahraniti divljač. 


LSS Press

 

 

 

 

 

 

Lovački savez Srbije

Reagovanja


© 2004 Lovački savez Srbije
Lovački savez Srbije
ul. Alekse Nenadovića br. 19-23/II
11000 Beograd
tel.: (011) 3442- 467
fax: (011) 3442- 477

 

"Pisanje senzacionalističkih tekstova koji obiluju neistinama neće unaprediti stanište, niti će nahraniti divljač."