Govorimo o temi
maj 2018. godine

 

UKRADENO IZ PRIRODE

Ekološki kriminalitet u svetlu pravnih i jezičkih nedoumica


Povod za ovu raspravu, bila je priča o povređenoj beloj rodi, koja ovih dana kruži internetom. Na tom primeru smo se suočili sa kreiranjem negativnih stavova protiv lova.

 

O ekološkom kriminalitetu

Majski prizor bele rode na gnezdu, u krošnji stabla ili na krovu kuće, uspeva da razneži i okorela srca, svaki put iznova budeći radost.  

Kada neko pokuša ukrasti iz prirode tu sliku, pokazuje opasno ponašanje, upravljeno protiv životne sredine. Agresivno ponašanje pojedinaca ili pravnih lica, kojim se atakuje na ekološke vrednosti društva, može imati nesagledive posledice i sadrži elemente ekološkog kriminaliteta. Uprkos tome, čini se, javnost  gotovo da nije svesna  postojanja ekološkog kriminaliteta, koji tako ostaje nevidljiv i nekažnjen. Ekološki kriminalitet predstavlja veliki izazov za savremeno društvo. Krivična dela protiv životne sredine su regulisana u XXIV poglavlju Krivičnog zakonika Republike Srbije.  

 

Roda iz Međurova na plakatu

Slučaj koji se nedavno dogodio u selu Donje Međurovo kod Niša, kada je nepoznata osoba iz vazdušne puške pucala na belu rodu, strogo zaštićenu životinjsku vrstu  na celoj teritoriji Srbije,  doveo je ponovo u žižu bahatost pojedinaca, nedozvoljene aktivnosti protiv životne sredine, ali i  pravne i  jezičke nedoumice.

Ovim povodom neko je objavio plakat, obavestio javnost da se traži krivolovac i delio ga na društvenim mrežama. Iako se, po svemu sudeći, radi o zlostavljanju životinja, odnosno o povređivanju strogo zaštićene životinjske vrste, što predstavlja krivično delo, za koje je  zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

 

Pravne nedoumice

Potrebno je razgraničiti krivično delo nezakonit lov, od krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja.
Kako ćemo to činiti? Predmet krivičnog dela nezakonit lov je uvek divljač. Nezakonit lov možemo utvrditi i na osnovu sledećih pet elemenata: 1. vreme lova (u odnosu na lovostaj) 2. vrsta divljači 3. mesto lova 4. način lova i 5. sredstvo lova.
Krivično delo nezakonit lov je određeno članom 276 Krivičnog zakonika RS i odredbama Zakona o divljači i lovstvu.

 

Jezičke nedoumice

Kada neko posegne za tuđim, dakle kada ukrade, nazivamo ga kradljivcem ili lopovom. Zašto onda osobu koja je spremna ukrasti iz prirode, ne nazivamo isto tako, već koristimo razne eufemizme?     

Ko je lovokradica? Lovokradica može biti bilo koja osoba, koja ubija ili ugrožava divljač i prirodu sa nesagledivim posledicama.

Ko je krivolovac? Krivolovac je osoba, koja uprkos tome što ima položen lovački ispit, poseže za  nedozvoljenim i nezakonitim lovom divljači, što može biti u vreme lovostaja, bez odgovarajućih dozvola, neodgovarajućim oružjem ili municijom (čime se divljači nanosi prekomerna patnja ili se ona masovno uništava), ona koja čini  druge nedozvoljene aktivnosti, koje nemaju veze sa zakonski regulisanom aktivnošću kao što je lov. Krivolovac svojim nezakonitim činjenjem ubija ili ugrožava divljač i prirodu sa nesagledivim posledicama.

Ko krade divljač iz prirode? Kako da nazovemo  osobu koja se bavi ovim ilegalnim aktivnostima?

U svetlu jezičkih nedoumica, ovo pitanje se ne može smatrati jednostavnim za razmatranje. Zbog toga što su reči koje smo do sada upotrebljavali (lovokradica, krivolovac), neprecizne, nedovoljno jasne i zbunjujuće, jer sadrže reč lov, dok sa ovom zakonitom aktivnošću nemaju nikakve veze.
Delom se, kao posledica ovih jezičkih nedoumica, u široj javnosti javlja poistovećivanje zakonitih lovačkih aktivnosti, sa nezakonitim aktivnostima u prirodi. 

Razvijenost jedne stručne grane, odražava se u bogatstvu i nijansiranosti stručnih izraza i termina kojima se ona služi. Potrebno je razgraničiti aktivnosti lovaca u prirodi, od pogubnih vidova ponašanja raznih prestupnika i kriminalaca, koji imaju drugačije motive.

 

Budućnost ljudske vrste

Drugi put, kada neko bude projektile upućivao u pravcu lokalnog  vrapca dživdžana,  što je nedopustivo, nemojte tragati za krivolovcem, jer je u pitanju ekološki kriminal koji zanemarujemo.
Ne zaboravite, ono što se dogodi dživdžanu, ili beloj rodi, kad tad će se desiti i čoveku.  

Takođe, ne zaboravite, da je šteta koju lovci trpe pri svakom pominjanju krivolovaca i lovokradica, prouzrokovana činjenicom što ovi neprecizni i nejasni termini sadrže u sebi reč lov, dok sa ovom zakonitom aktivnošću nemaju nikakve veze.  Lovcima se tako, kao kukavičje jaje,  stavlja na teret pošast protiv koje se bore.  Otuda je  neophodno razgraničiti aktivnosti lovaca u prirodi, od pogubnih vidova ponašanja prestupnika i kriminalaca, koji imaju potpuno drugačije motive.     

 

za LSS press
Sofija Filipović

 

 

 

 

 

 

 

 

Lovački savez Srbije

Govorimo o temi


© 2004 Lovački savez Srbije
Lovački savez Srbije
ul. Alekse Nenadovića br. 19-23/II
11000 Beograd
tel.: (011) 3442- 653