Вук

Вукова научна класификација

Краљевство

Анималиа

Врста

Цхордата

Класа

Маммалиа

Наручи

Царнивора

Породица

Цанидае

Род

Цанис

Научно име

Цанис лупус

Статус заштите вука:

Вук Локација:

Вук чињенице

Главни плен

Јелен, Елк, Моосе

Станиште

Травнате равнице и шуме

Предаторс

Људски

Дијета

Месојед

Просечна величина легла

4

Начин живота

• Паковање

Омиљена храна

Јелен

Тип

Сисари

Слоган

Мислио се да датира више од 300.000 година!

Вук Физичке карактеристике

Боја

• Браон
• Греи
• Црн
• бео

Тип коже

Крзно

Максимална брзина

46 мпх

Животни век

10-12 година

Тежина

25-40 кг (55-88 фунти)

Сматра се да је вук преживео ледено доба, а вукове је вукао пре око 300.000 година. Вук је прихваћен као предак домаћег пса, јер се сматра да је вук селективно узгајан како би узгајао привлачне особине типичне за штенад и елиминисао не тако привлачне особине одраслих вукова.

Сиви вук је високо прилагодљива животиња која се налази на свим врстама терена. Вукови насељавају шуме, пустиње, планине, тундре, травњаке, па чак и урбана подручја, при чему је вук посебно доминантан и немилосрдан грабежљивац у свом окружењу. Боје се разликују од чисто беле до чисте црне и све нијансе смеђе и сиве између њих. Једно време вук је имао најширу распрострањеност од било ког сисара. Највећи вукови на земљи живе на Аљасци и просечно имају 125-135 лб. Узет је један примерак тежак 200 лб. Најмањи вукови живе у Ирану и просечно су око 60 лб.

Вук у дивљини живи приближно 10 година. Вукови живе у чопорима који се углавном састоје од алфа мужјака вука, његовог супружника алфа женке и њиховог потомства различитих узраста. Могу се придружити и други вукови, али родитељи су ти који су вође. Вук нема правих природних предатора; највећа претња су им други вукови на суседним територијама. Познато је да вук живи до 20 година у заточеништву.

Вукови су месоједе животиње и углавном лове велике животиње, али вукови ће ловити и мање животиње ако им је потребан њихов дневни оброк. Вукови заједно лове у чопорима и раде заједно као тим како би ухватили и убили велику животињу попут лоса и јелена. Вукови су опортунисти и неће трошити енергију јурећи здравог јелена на 10 миља када је на располагању повређени или болесни. Домаћи аљаски народи називају вука „дивљим пастиром карибуа“.

Вукови имају слој густог крзна који је посебно потребан оним вуковима који насељавају подручја арктичког круга где може бити изузетно хладно. Током зимских месеци у овим крајевима калорије су најкритичније. Веће животиње попут лоса и јелена у великој мери пате од хладноће и недостатка хране за јело, а током тог времена плен вука је најспорији и зато га је лакше уловити.

Вукови се данас сматрају угроженом врстом, јер су вукови широко истребљени са својих некадашњих подручја, ловом, тровањем и хватањем у замку да би набавили крзно и заштитили стоку. Вукови су такође озбиљно погођени губитком станишта и гурнути су у све мање и мање територије на којима извор хране можда неће бити довољан за издржавање гладног вучјег чопора и где се дешава тешки инбридинг.

Вукови се паре крајем зиме до раног пролећа, а вучићи се рађају рађају се неколико месеци касније када је време топлије и плена има у изобиљу. Младунци вукова тада остатак године треба да ојачају како би могли да преживе прву хладну зиму. Младунци вука остају са мајком у вучјем чопору, а мужјаци вучића често одлазе да формирају свој чопор.

Вукови се могу слободно крижати са псима, црвенокосима, којотима и шакалима да би добили плодно потомство. Ово је случај непотпуне врсте. Постоје физичке, бихевиоралне и еколошке разлике између ових врста, али су у потпуности генетски компатибилне. Ниједна животиња из ове групе не може да се узгаја с лисицама које су генетски превише одвојене.

1. Давид Бурние, Дорлинг Киндерслеи (2011) Животиња, коначни визуелни водич кроз дивље животиње света
2. Том Јацксон, Лоренз Боокс (2007) Светска енциклопедија животиња
3. Давид Бурние, Кингфисхер (2011) Тхе Кингфисхер Анимал Енцицлопедиа
4. Рицхард Мацкаи, Университи оф Цалифорниа Пресс (2009) Атлас угрожених врста
5. Давид Бурние, Дорлинг Киндерслеи (2008) Илустрована енциклопедија животиња
6. Дорлинг Киндерслеи (2006) Дорлинг Киндерслеи Енциклопедија животиња
7. Давид В. Мацдоналд, Окфорд Университи Пресс (2010) Енциклопедија сисара