Вук
Вукова научна класификација
- Краљевство
- Анималиа
- Ред
- Цхордата
- Класа
- сисари
- Ред
- Месождер
- Породица
- Цанидае
- Пол
- Цанис
- Научно име
- Лупус каниса
Статус заштите вука:
Близу претњеВук место:
АфрикаАзија
Централна Америка
Евроазија
Европа
Северна Америка
Јужна Америка
Вук чињеница
- Главни плен
- Јелен, лос, лос
- Станиште
- Травнате равнице и шуме
- Предаторс
- Хуман
- Дијета
- Месождер
- Просечна величина легла
- 4
- Лифестиле
- Пакет
- Омиљена храна
- Јелен
- Момак
- А сисар
- Слоган
- Сматрало се да датира више од 300.000 година!
Вук Физичке карактеристике
- Боја
- Браон
- Греи
- Црно
- Бела
- Тип коже
- Крзно
- Највећа брзина
- 46 мпх
- Животни вијек
- 10-12 година
- Тежина
- 25-40 кг (55-88 лбс)
Сматра се да је вук преживео ледено доба и да је вукао вукове пре око 300.000 година. Вук је прихваћен као предак домаћег пса јер се сматра да је вук селективно узгајан да би оплодио атрактивне особине типичне за младунчад и елиминисао мање атрактивне особине одраслих вукова.
Сиви вук је веома прилагодљива животиња која се може наћи на свим врстама терена. Вукови насељавају шуме, пустиње, планине, тундре, травњаке, па чак и урбана подручја, при чему је вук посебно доминантан и немилосрдан грабежљивац у свом окружењу. Они се крећу у боји од чисто беле до чисто црне, и свака нијанса смеђе и сиве између. Некада је вук имао најширу распрострањеност од свих сисара. Највећи вукови на земљи живе на Аљасци и просечно теже 125-135 фунти. Узет је један примерак тежак 200 фунти. Најмањи вукови живе у Ирану и у просеку имају око 60 килограма.
Вук живи око 10 година у дивљини. Вукови живе у чопорима који се углавном састоје од алфа мужјака вука, његове алфа женке и њихових потомака различитих старосних група. Други вукови се могу придружити, али родитељи су вође. Вук нема правих природних предатора; највећа опасност за њих су други вукови на суседним територијама. Познато је да вук може да живи и до 20 година у заточеништву.
Вукови су месождери и углавном лове велике животиње, али ће вукови ловити и мање животиње ако им је потребан дневни оброк. Вукови лове заједно у својим чопорима и раде заједно као тим на хватању и убијању великих животиња као што су лосови и јелени. Вукови су опортунисти и неће трошити енергију јурећи здравог јелена удаљеног 10 миља када је повређен или болестан доступан. Урођенички народи Аљаске називају вука „дивљим пастиром карибуа“.
Вукови имају слој густог крзна који је посебно потребан оним вуковима који живе у областима арктичког круга где може бити изузетно хладно. Током зимских месеци, калорије су најкритичније у овим регионима. Веће животиње попут лоса и јелена у великој мери пате од хладноће и недостатка хране за јело, а управо је у то време вуков плен најспорији и стога га је лакше ухватити.
Вукови се сада сматрају угроженом врстом, јер су вукови у великој мери истребљени са својих ранијих подручја ловом, тровањем и хватањем у замке ради заштите крзна и стоке. Вукови су такође озбиљно погођени губитком станишта и гурнути су у подручја која се смањују, где извори хране можда нису довољни да издрже гладни вучји чопор и где долази до тешког инбридинга.
Вукови се паре од касне зиме до раног пролећа, а младунци се рађају неколико месеци касније када је време топлије и плен има у изобиљу. Младунци вучића тада морају провести остатак године ојачавајући како би могли да преживе своју прву хладну зиму. Младунци вукова остају са својом мајком у вучјем чопору са мушким вуковима који често одлазе да формирају сопствени чопор.
Вукови се могу слободно укрштати са псима, црвенокосима, којотима и шакалима да би произвели плодно потомство. Ово је случај непотпуне специјације. Постоје физичке, бихевиоралне и еколошке разлике између ових врста, али су потпуно генетски компатибилне. Ниједна животиња из ове групе не може да се гаји са лисицама које су превише генетски одвојене.
Погледајте све 33 животиње које почињу са ВИзвори
- Давид Бурние, Дорлинг Киндерслеи (2011) Животиња, дефинитивни визуелни водич за светске дивље животиње
- Том Џексон, Лоренц Боокс (2007) Светска енциклопедија животиња
- Давид Бурние, Кингфисхер (2011) Кингфисхер Анимал Енцицлопедиа
- Рицхард Мацкаи, Университи оф Цалифорниа Пресс (2009) Атлас угрожених врста
- Давид Бурние, Дорлинг Киндерслеи (2008) Илустрована енциклопедија животиња
- Дорлинг Киндерслеи (2006) Енциклопедија животиња Дорлинг Киндерслеи
- Давид В. Мацдоналд, Окфорд Университи Пресс (2010) Енцицлопедиа оф Маммалс
